Srpski književni glasnik

> „.

ПИ У ДР а".

ВУ ЗЕ ~“ рок,

ће Де

ПРИЧЕ КОЈЕ СУ ИЗГУБИЛЕ РАВНОТЕЖУ. 729

страшна грижа савести која незна за опроштај и извињење. И тек у ходнику осетисмо се ми, живи, чвршћим везама везани за себе, завереници у некаквој непознатој, тајној завери противу смрти, која се сад тек, изненада открила, осетисмо неку заједницу осећања и неодређеног неког страха, и то је створило разговор који је прво текао усиљено и као пун слутњи од којих зазиремо непрестано у страху, па онда постајао све живљи, природнији, гласнији,

Сви смо се сложили да се човек не убија у свесном стању, да се јави нека ненормалност у том тренутку, извесна неурачунљивост која убрзава решење и успорава извршење намере. Један једини, мој пријатељ, није се слагао с нашим назорима. Разумео је убиство као кукавиштво и тренутну слабост, али, го његовом мишљењу, то убиство, које није било достојно жалења ни саосећања, није сачињавало правило, јер слободан дух може и својој смрти, говораше он, да да печат своје воље и и духовне снаге, а за такав дух, висок, слободан и свој, не постоје тренутци несвесности у делању и кукавичка безмоћ, јер он господари вољом.

Нама су његове речи изгледале као лепе и јаке фразе, ванредни парадокси који су сами собом лепи и духовити, али се опет никада не могу и не смеју упустити у борбу са искуством, које поштује само чињенице и правила доказана чињеницама.

Цела та ствар, — моја је претпоставка и оправдана и тачна, —— нагнала је мога пријатеља ма дуго мишљење и размишљање када је био сам, и после неколико дана дана њему, који је био фанатик воље, самопоуздања и самопоштовања, њему је било јасно да се мора убити. Проблем који се пред њега ставио био је тежак и ужасно је мучио његов егоизам, развијен до крајњих граница. У себи је осећао да има снаге да себи да потврдних доказа који ће да реше, како он то жели и мисли, неизвесност што га је стала да мучи. Упућен једино на себе