Srpski književni glasnik

пада“ зној

730 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

а пише лик,

да реши неразрешљиво питање, осећао је и сву одго-. ворност коју он има пред самим собом ако га не реши, или не буде имао снаге да га реши, уз безграничну веру у себе увлачила се гадна сумња која је давила, гушила, плашила и ругала се. Његово самољубље нашло је тему где је једино његова личност била онај који ће да донесе пресуду, самољубљу је то ласкало, али је оно замирало од језе на помисао да ствар може бити одбивена, да питање где је оно залагало сав свој утицај и јачину остане само питање. Понос, ћудљив и неприступан, није дозвољавао никаква оклевања и подмукле мисли којима се измишљају излази и варке; њега је вређала свака сумња и растрзавало болом свако одгађање. Биће цело, које је било свесно живота а дрхтало пред смрћу, осећало је да ипак иза овога питања које се намеће на свиреп и грозан начин, нема даљег опстанка и живота, јер он значи немоћ, слабост и патњу, негацију самога себе.

Његово свесно и развијено Ја осећало је да бије бој за себе и у смрти воље гледало је своје уништење и пропаст.

Победа је дошла, и ако после више дана, после дугог решавања коме се он у исто време чудио и презирао га и мрзео, јер ниј: могао да појми борбу за циљеве онде где је само један циљ и један начин да се до њега дође, — а борба је ипак била.

ћи

>

И онда је дошао најстрашнији моменат. Мисли, које су се прикупиле понова за нову борбу и с новом надом, створиле су једну нову, страшну мисао, она је ненадно дошла као неочекивана војска непријатеља која собом носи ужас и пустош.

Ако се он буде убијао, може да се деси, може, и ако он неће, неда, не допушта да то може да буде, може..

И ако он не дозвољава себи да такву сумњу и за тренутак допусти и призна, може да се деси да је то одиста истина, стварност која постоји. МИ тада, када би та сумња коју не сме да понови била истинита, права, тачна... ·