Srpski književni glasnik

У ИМ о р рИИ

бо 377 347 Џ

Риа уд у те Уа |

НЕ: му

“ ПА

МА У У

БИЈЕ Ра

а ли

ДИ у Еви

ПИТ И Зи А У ИЕ и

ПРИЧЕ КОЈЕ СУ ИЗГУБИЛЕ РАВНОТЕЖУ. 731

Даљих претпоставки и нагађања није било. Јављао се нов проблем, још тежи, још страшнијп, још болнији. Одређен, јасан, прост. МИ тада тек он је појмио ту мисао али јој још није смео облик какав да да; као изненадан млаз црвене светлости осветлила је она за тренутак све предмете који су почивали у тами, и они запрепашћено показаше своје мрачне, огромне сенке.

Кад би одиста и он потпадао под то правило које његов понос није смео да призна, тада би залуд била цела ствар, он би учинио дело кога се сада већ стиди убио би се не решивши ништа, док је међутим он цело своје ја заложио да га реши, и то реши како он хоће.

Ако он заиста буде непотпуно свесан, неурачунљив, ненормалан у том тренутку, онда он неће тади знати ни да ли је био свесан ни да ли не, тим што ће бити несвесан он у опште неће знати оно што је хтео и морао да зна, неће знати за свесну смрт коју је спремила његова воља, а неће чак знати ни за оно што јесте, што се збило, зашто је хтео да зна.

Изгледао је себи ништаван, исмејан својим сопственим мислима, и, можда први пут после дужег времена био је незадовољан собом, мрзео је себе и готово презирао што је могао тако да мисли раније, да чине закључке и спрема планове, без даљих мисли, невешто, неспретно, онако како он то није смео да мислии чини.

Сад је настојало ново премишљање и ново тражење, а увређени понос и незадовољена, гладна и несита воља, крили су пригушени бес, вребали нову згодну прилику која мора доћи и чекали је затајена даха.

После часова и дана у којима је потпуно умео да одреди границу између мисли које има сам и понашања које је изискивале позорница друштва, осетио је једног дана да је дошло време када је отпор немогућ и недозвољен. Нада да ће бити како он жели, нада у обиље надчовечанске среће и триумф засићене воље који ће доћи