Srpski književni glasnik

732 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

тога тренутка, учинили су несношљивим даљи живот са малим и обичним задовољствима и срећом; и тој срећи којој на име још не зна хтео је да жртвује све, па макар и њу саму, само док још има изгледа да буде досегнута од пламенова његових жеља који су се дизали у висине далеке, заборавивши одавно на подлу низину свакидашњице. ..„Спремао се опрезно и полако. Мислио је много на све појединости. Онога дана који је био одређен за велико дело са гњушањем је одбио мисао које му се изненада јавила, грчевито подржавана чежњом за живот и радошћу живота. Изгледало му је да не доликује тако великој намери такав предговор: није хтео да последњи пут, очајнички и грозничаво учествује, као што су то чиниле самоубице, у хучном растанку га земаљским задовољствима. Такав крај чинио му се и вулгаран, неестетичан и до крајности обичан, а обичност је остављао другима, који не знају за стид и гађање високих душа.

Вређала га је и ова помисао, да ли му се та жеља није јавила само за то што му је жао било да умре, њему, који се на смрт одлучио у пуној свести, на врху брега воље, са сазнањем и хотењем, Бојао се да ли се та жеља поред све бодре страже тисућуоких чувара: пононоса и воље, није негде потајно увукла, плашио се за то што је себе сматрао за неспособна да се служи срествима кукавица, да се у њему јаве средства кукавица, и страшио се за то, јер је био суревњив и строг владар који је хтео и мислима самим да господари.

Али ипак тај дан није био његов последњи дан. Но то је био последњи уступак, после кога нема освртања и оклевања....

„Припреме готове, план спремљен, одлука донета одавно. Сада се јавило опет нешто, непосредно пред догађај. Требао је да се убије у пуној свести и према томе морао је да покаже да је свестан. Писмо које је хтео да остави иза себе исцепао је, али без раздражења, јер би то могло шкодити, макар и најмање, његовом уну-