Srpski književni glasnik

СОЦИЈАЛНА ПСИХОЛОГИЈА ХЕРЦЕГОВАЦА. 05:

бити пријатељи слоге, и ако воле друштво. Као хајдуци и трговци просперирају. У хајдучком животу окретни су, духовити у извођењу смјелих подвала и препада. Има цијелих породица и генерација које томе типу припадају. Чини се да превлађују по варошима и по неким селима јужне Херцеговине, особито у Попову.

Већина дјеце до петнаесте године има овај тип; они из Горње Херцеговине обично се „дозову“ и неки од њих постану они паметни сељаци, а неки саможиви лукавци.

Ово су два најчешћа и по својим утицајима два најважнија типа Поред њих има и ових типова:

Чланови већине поповских и неких главарских породица, затим сељаци, који станују уз веће друмове одликују се великим лукавством, себичности, шкртости и безобзирности. Не води се рачун о популарности, не боје се казне послије смрти. С властима увијек добро живе, према јачем понизни су као псето, а према слабијем свирепи. Своје намере дубоко крију, не воле велико-друштво, „гледају своја посла“. Необично су негостољубиви. Сваку прилику хоће у личне сврхе да искористе, сами подваљују и јако се боје подвале. Има читавих области, у којима овај тип преовлађује и које су биле ради своје негостољубивости познате као на пример Попово, Љубомир, Корита, Зијемља и неки крајеви око Лијевна.

Нијесу ријетки ни они, које Цвијић назива рчинама и љушицама. Има читавих братстава која припадају овоме типу. Већином су то младићи или млади људи, многи од њих смире се иза тридесет година, а многи остају цијелог живота „пријеки“, љути и претјерано осјетљиви, те их зову, кад се те особине особито потенцирају, и зграњама. Чини се ово је онај тип људи које Црногорци зову „бијесним“ (бијесна кућо, бијесна пушко). Турци су их се бојали, јер су у одбрани и свећењу личне части безобзирни. Врло су гостољубиви, добро гађају из пушака, на зборовима замећу кавге. Интересантно је да их сматрају прототипом Арбанаса и Црногораца („Љут ко Арнаут“, „ЈБут ко да му је ћаћа Црногорац“).