Srpski književni glasnik

МР Не

МЕРА ди РА АД пе ЛЕ БУР ИВ ЧИРУ

(СОЦИЈАЛНА ПСИУХОЛОГИЈА ХЕРЦЕГОВАЦА. 758

значај. Интересантно је да се један човјек у свом животу може психолошки потпуно промијенити. Има у животу херцеговачких сељака једно доба сталожавања, сабирања и дотјеривања према начину живота, манира и погледа цјелине. Тај процес психолошког измјењивања познат је у народу под именом „дозивање“. На живахну дјецу због тога не гледа се рђаво, јер веле „дозваће се“ или „постиђеће се кад дођу године“. Мирнију дјецу воле жене, људи их не воле, јер се боје постаће од њих „женско“ или „мртвик.“ Дозивање се извршм између петнаесте и двадесете године, или доцније кад се ожени. Живахни, импулсивни, кад се дозову, постану или људи широке памети, прибрани интелектуалци или себичњаци. Мирна, „врла“ дјеца или остану увијек така, или и од њих постају они себичњаци. Чини се да је „дозивање“ јаче и да се раније изврши у областима братствене и племенске организације него у јужној Херцеговини.

Социјалне шежње и исихолошке диспозиције појединих крајева. — Њих може бити привредних, социјалних и националних. Привредне тежње могу бити из велике старине наслијеђени, могу бити условљене привредним карактером области, нарочитим приликама, а могу бити и са стране примљене. Социјалним тежњама узрок лежи. у културном стању, начину живота и у неким дубоким осјећањима. Оне леже у дубини, у основи народне душе Утицаји ових тежња и на привредне и социјалне прилике виде се у оном различишом начину привређивања, врсти села, врстама привредних и социјалних једињења, и начину расељавања, особито у начину какав живот наставља исељеник у новој области.

Тако на примјер кад се прате исељавања из Херцеговине, види се да исељеници из Горње Херцеговине и у новој отаџбини остају ратари и сточари. Становници крајева око Требиња (Шуме, Површи, Луга и др.) кад се иселе, постају већ у првој генерацији добри трговци. Њих има по свима варошима босанским; многи знаменити трговци у Србији су из Херцеговине; у Мостару