Srpski književni glasnik

754 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

нема много породица из Невесиња, Гацка и Рудина, све су то од Требиња, од Љубиња, из Попова или из Љу. бомира. Има их и по Далмацији (Дубровнику, Шибенику и Спљету), затим у Трсту, Одеси, Турни, Букурешту и на другим мјестима. Узрок зашто је требињски сељак постао најбољим трговцем на западном дијелу Полуострва ваља тражити у дубровачким утицајима. Требињски сељаци као најближи сусједи трговачке републике дубровачке служили су као „претрге“ и као трговачки посредници, купујући за рачун Дубровчана разне сировине у унутрашњости. Тако су се они научили трговати и добили су велики смисао за трговину.

Јужна Херцеговина у опште је област гдје се имање врло много цијени. /Тридјеву богат синоним је честит. Стид од спромашшва је неизмјеран. Дјеца сиромашних тежака бјеже у свијет исто толико од стида колико од глади. „Немуштему“ су свуда врата затворена. Често се чује посљедица: „Јупачка ђеца боса по сокаку скачу“. Ово подијевање јунаштва у корист богатства знак је с“протних тежња од оних у областима племенским гдје се више пази на крв, гдје превлађује тежња да се не „укаља оружје“, да се очува братствена и племенска част; имућним људима и добрим трговцима поносе се породице јужне Херцеговине исто онако као планински Херцеговци и Црногорци чувеним јунацима и главарима.

Ова тежња за богаћењем може знатно да промијени и морална осјећања народна. Она је узрок извјеснога антагонизма који постоји између јужног херцеговачког сељака и сељака Горње Херцеговине. Због овога је јужна Херцеговина и јаче индивидуалисана. Ипак су неке и од оваких области чувена са свога гостопримства.

Чини се тежња за богаћењем постаје све јача што се више примичемо Приморју. У. неким породицама из Конавала и Дубровачке Жупе она постаје нека врста социјалне болести. Ту има много породица у којима се жени само један, обично најстарији брат, тек да се очува лоза. Сва остала браћа остају нежењени само да се не би имање

али

", = Ж

+