Srpski književni glasnik

СОЦИЈАЛНА ПСИХОЛОГИЈА ХЕРЦЕГОВАЦА. 755

раскомадало и за већу фамилију постало премалено. Таких породица има више и по херцеговачким варошима, а особито у Мостару. У тим фамилијама очева браћа живе и раде за братову дјецу.

Поред ових тежња интересантна су искључива одавања појединих области појединим начинима привређивања. Тако на примјер Мокрине у Боки, Крушевице у Зупцима и Попово биле су искључиво дунђерске области. Сељаци из тих области зидали су све чувеније и приватне и јавне грађевине по Херцеговини. Као дунђери су се расељавали. Слично томе видјели смо како Балије највише воле сточарски начин привреде, а Дрињаци су били чувене кириџије. Све ове привредне тежње остављају и у души трага, учичу на начин расељавања па дуго времена и на живот у новој постојбини.

Од ових су различите социјалне тежње сјеверне и средње Херцеговине, Црне Горе и неких других српских области. То су области гдје се поједини народни дијелови групишу и организују на сродничкој оснони. То су области задруга, „породица“, братстава и племена; ови називи постају током времена синоним мањим и већим територијалним цјелинама У овим областима вршен је процес насељавања у облику развијања мањих сродничких цјелина у веће. Осјећања неприкосновености племенске територије и појединца као члана племена, разна социална и економска једињења и удруживања су посљедице једне тежње, која изискује живот у заједници с људима _ истог поријекла или исте традиције. Ове првобитне тежње могу с временом и да се мијењају у толико, да се у заједницу прими и онај ко није истог поријекла, али који прими бар спољашње знаке племенске (име, славу и др.) Због ових тежња процес насељавања појединих области вршен је згруписавањем и скупљањем „своје крви“ на једној територији, ширењем првобитне територије и истискивањем „туђе крви“ са заузетог простора. У овоме се знатно разликује источна Херцеговина од западне и сјеверна планинска од јужне.

485