Srpski književni glasnik

756 Српски Књижевни Гласник.

Поред ових тежња има их још неколико и то већином привредних. Као што смо већ у одјељку о привредним приликама видјели, неке се економске тежње дају сводити на утицаје са стране; те су изазване згодним географским положајем (развиће посредничке трговине око Требиња, оно торбарење, и друго), неке се опет дају сводити на особите природне особине земљишта, а чини се да их има које се могу сводити на неке дубоко укоријењене психолошке диспозиције (Таква је балијска воља за номадизирањем). И ако су ове тежње чисто привредног значаја, оне имају знатан социјално-психолошки значај. Није без основе оно народно приписивање специјалног карактера свима људима исте професије. А то се у осталом најбоље види и у начину расељавања, јер се исељеници тих области дуго придржавају тих тежња у областима за које оне никако не пристају.

Остаје сад да изнесемо и основне особине душе католика западне Херцеговине. Овдје смо у тежем положају, јер с тим дијелом народа нијесмо живјели тако дугим и непосредним животом као с овим последњим. Ипак ћемо дати неколика проматрања која су стечена специјалним проучавањем.

Етнографски се разликују двије врсте католика у Херцеговини. Прву врсту чине католици западне Херцеговине, а другу источне. Ови посљедњи чине с православним и Мусломанима источне Херцеговине једну психолошку цјелину, уз то славе крсна имена, говоре ијекавски; у одијелу се не разликују од осталих Хумњака. Католици западно од Неретве су икавци, не славе крсних имена, немају дубоке традиције, биготни су и и мистични, а каткад напрасити и веома љути. Има великих братстава, али без братствене организације и братствене љубави и поноса. Братства никад не живе у ексогамији, као у Источној Херцеговини, затим ријетко живи цијело братство на једном мјесту. Чини се да међу њима имају два контрарна типа, а то су мистици и рчине. Врло чести су и себичњаци. Мало има оних објешењака, пуних не-