Srpski književni glasnik

(СОЦИЈАЛНА ПСИХОЛОГИЈА ХЕРЦЕГОВАЦА. 757

,

сташне шале и пријесних досјетака. Душа није јако интуитивна, али је у утврђеном правцу издржљивија. Чини се да је ово узрок што немају ни особитих тежња. Покаткад има у њих пуно неке наивности и простодушности, дружевни су и гостољубиви.

Као стваралачки фактор чини се да су на православне утицале и опште националне тежње ХЈХ вијека. У испитивању историје насеља у Х1Х вијеку ми смо осјетили пуно наговјештења о факторима ове врсте.

И за мусломане и католике може се рећи да немају националне свијести. Код мусломана њу је замјењивало осјећање припадања једној држави и религији, од којих су им долазила и извјесна социјална и економска преимућства. Ако су мусломани изгубили националну свијест, остала им је национална традиција, и та је несумњиво српска. Православни имају и националну свијест и националне тежње, које се одликују особитом интезивности.

Чини се да су и разне вјере утицале стварајући. Та би проучавања у овој земљи могла бити од особите вриједности, нарочито због тога, што у Херцеговини имамо три конфесије, и што је свака од њих готово подједнаким бројем заступљена. Има много ствари које су се под утицајима разних религија развиле или сачувале у области народне материјалне културе. Има много таких различитах ствари у ношњи, диалектима и обичајима, које су између разних конфесија оштрије изражене. Када још узмемо да се чешће осјети нарочито схватање истина своје религије, које је готово исто у цијелом народу, и када се још уз то дода и оно често мијешање нехриш-

_ћанских и неисламских момената у вјеровање и вјерске

обреде, чини се да утицаји религија нијесу много измијенили садржину народне душевне културе. Овим се ипак не побија извјестан значај појединих религија у народној судбини. Везе између религије и народног живота нијесу нимало једноставне Познато је да су поједине религије