Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ. 867 као и социјалне науке. „Сваког дана све многобројнији, јачи, императивнији, чиновници се истављају према држави, радници према газдама, пролетери свију категорија против буржоаског друштва“. Пред овом врстом конспирације под отвореним небом, какво треба да је држање демократијер Ово питање, као и где се треба опрети овом покрету и где му уступити, писац претреса у овој књизи. Дискутовани материјал у овом зборнику чланака по томе питању је подељен у четири групе: 1. Синдикаши чиновника, 2. Социјалисти и Синдикалисти, 3. Организаторски емпиризам, 4. Солидаристичка логика.

Са језгровитим мислима социјалне философије, писац дискутује саму доктрину синдикалистичког покрета, констатује њен прави узрок, критикује јој садашњост, означава јој будућност. Крити«ујући разне видове сувременог синдикализма са јаком аргументацијом, он одриче његову најновију доктрину, која хоће да од њега направи у неку руку антитезу демократије, доктрину у осталом прожету анархизмом. (Антипарламентаризам, антипатриотизам синдиката су ембриони новог социјалистичког друштва; социјално питање је питање је сила, коју треба револуционарном силом што пре освојити — то су основне црте ове нове струје чији су главни теоретичари Сорел, Лагардел и Пуже). Али синдикализам добро схваћен треба да буде неопходна допуна а не антитеза демократије. Јер он није група мишљења већ интереса. Према томе ови ће интереси што пре моћи бити задовољени, што више здрав синдикализам буде кооперисао са ак_ цијом праве и одлучне демократије, служећи у неку руку као једна од бољих њених научних доктрина. А он, као једна од моћних економских сила снагом своје организованости условљава правилност уговора Рада, чиме је један од најпринципалнијих фактора социјалне равнотеже, а у исто време и услов прогресивног решења социјалног питања. Ову своју мисао Бугле је вешто обрадио,

ПР ата У РОВ