Srpski književni glasnik

Ми за уеаи с Бањ.

ке

Вар

о

4 +. КУ ВИчА Ре

Дно ЈАДА. и: облак заклонио свет. Често мислим да ли нам је боље живети или не живети! — одговори Грегор.

Анка задрхта.

— Слушај, онда бих ја остала сасвим сама. Можеш још дуго живети. За то сам ја и дошла. А смрт и старост су једнаки, било у губавости, било у здрављу. Увек је као губа — шапуташе она, загледајући му у лице још здраво, али већ осуто модрим пегама. Он ништа не одговари, погружен у обичну, сањиву равнодушност.

Пуцкарање ватре и Салбанови јауци звонили су једнолико, као куцање сахата, а у супротном је куту Битерхај шапутала врло тихо, не гласније од зрикавца, на ухо Пронду.

— Пронде, како бива празникг Шта то онда раде људи» Зашто се смејург Кажи ми, Пронде, мој сребрни, мој добри! Данас је тако мирно, нико не говори ништа. Срце куца. Тако је тешко, тако досадно...

-— Ћути, мала. Шта теби може бити тешко и досадно 2 Зар си видела што друго» Нама је досадно, јер се сваки својега сећа. Има разних празника. Има празника кад се... кад се ништа не ради, него се облачи и једе као и свакад. Има празника када се једу боља јела, а облачи мало боље одело. А има и празника када, као на свадбу, свако облачи што има најбоље, а једе се колико ти душа хоће. Тада човек има веселије мисли.

— Пронде, како би било да ја обучем данас ма. раму што си ми је ти поклонио >

— Ех! Немој, данас је мали празник, као што је Ускрс или Св. Никола, а данас... Он ућута и покри полом од свога дроњка нага детиња плећа.

— Ружно је учинила Мергењ, што ти је узела кошуљу. |

— Ах, не говори, Пронде, одмах ми потеку сузе. Никад нисам имала кошуљу. Анка ми је обећала да ће ми, можда, сашити. Анка је добра. Што је она дошла — Дошла је онако... што је глупа. А сад се не може вратити, јер смо ми, Битерхај, проклети.