Srpski književni glasnik

184 Српски Књижевни ГЛАСНИК. — Мушко или женског — упита радознало Јакут. — Мушко. Је ли твојер Пронд одрече главом. — Баш пун мушкарац! — рече. А увек је добро кад је мушко, биће временом радник. Анка је купала дете, поливајући га водом из својих уста. Породиља је тихо јечала.

— Анка! — прошапута у неко доба — ходи овамо! Мушко или женског Мушко Јеси видела на кога личиг Однеси му, покажи му'!.. Али он сад није ни радозна0... Анка, јадне смо ти ми, жене. Свуда... нема кута где би смо се ми могле склонити од судбине своје... Што ћути он2 Неће чак ни да погледа! Он сад има тебе, свежу, младу. Радићеш за њега и патићеш... Не веруј му!.. Не веруј никоме на свету,. Себи се само може веровати, јер човек себи само добра жели... Имала сам мужа, узео ме је од родитеља мажену и чилу... Било нам је добро, ја сам радила, волела сам га, али деце нисам имала... Шта сам била крива2. Ипак ме је омрзао... „Остаћу, вели, због тебе као огорео пањ, као стабло без грана, угасиће се огњиште моје, опустеће кућа моја...“ Што сам ја била крива 2. Бог није давао!. Омрзао ме, нашао себи другу жену, а мене тукао, мучио, глађу морио да бих умрла... А кад то не би... довезао ме је овамо, у овај живи пакао, одакле се нико не враћа!., Могао ме је и одјурити, али се бојао да ће морати да врати мој мираз, да му неће дати да узме другу жену. С тога је казао да сам болесна и довезао ме овде... Довезао ме овде... Довезао орде...

Горко је и задуго јецала.

— Дај дете! Повила си га» — рече најзад, пошто се мало умири.

— Одмах ћу ти га дати, само да прво бацим на огањ жртву. Нисмо се надали да ће те то изненадити ове ноћи... Пронде, иди донеси најдебљу рибу, треба захвалити за нову душу. А узми и мој „турсучић“ од