Srpski književni glasnik

КРЧМАРИЧИНА ШЋЕРКА.

Пређоше три момка преко Рајне реке, Свратише код госпе крчмарице неке.

„Није ли ту доброг вина која чаша» Гдје је, добра госпо, лијепа шћи вашаг

„Вино ми је бистро, хладно ко лед свјежи; На мртвачком одру моја шћерка лежи“.

И у собу када ступи дружба бона, У ковчегу црном лежала је она.

Први диже вео на лицу јој бледом И гледаше на њу тужнијем погледом.

„Вај, што ниси жива, лепо чедо смјерно! Од овог бих часа љубио те вјерно“.

Други њено лице покри велом лако, И окрену главу па је болно плак'о>

„Вај, на самртном одру зар ти, цуро клета! А ја љубљах тебе неколико љета!“

Трећи смаче вео са лица јој пуста, И пољуби цуру у блиједа уста:

„Ја те љубљах вазда, па и данас, драга, И љубићу тебе вјечно над сва блага!“

Јован Лудвиг УЛАНД, (С немачког превео Алекса ШАНТИЋ

уши МО. и са Дила