Srpski književni glasnik

БЈЕРНСТЈЕРНЕ БЈЕРНСОН. 207

иста склоност ка проповедању. Проповедање се, што се тиче облика, није променило, само на место науке о вери дошао је морал ортодоксије.

Пример: један такав догађај, феномен, као изненадни рат Немачке са Француском 1870 године, морао је утицати на сваког савременика. Филозофски спреман посматралац морао је испитивати чисто материјалне и духовне разлоге пораза и победе. За теолошки васпитаног посматраоца постоји у таквим случајевима само један јсдини узрок: религиозно ·- морални: победа је вазда награда побожности или невиности. Тако за Бјернсона. Годину дана после рата, док је још био религиозан, објашњавао је он победу немачке војске околношћу, што су немачки официри, од Лутеровог доба, имали неколико псалама од утиска, које су пред фронтом певали. Петнаест година доцније открио је у једном говору који је држао у скандинавском удружењу у Паризу, да је узрок француског пораза у тобожњем полном неваљалству француских војсковођа, које је описао у врло драстичним, и ако мање јасним цртама. Ко иоле зна немачки официрски ред, мора се насмејати оном уверењу, са којим је Бјернсон причао бајку о полној чистоти немачког официрског реда.- Али томе се не треба чудити. Он није бирао. Ако није било више лутеранства, које је донело победу а Бјернсон је међутим напустио аугсбуршку вероисповест, — морала је бити часност. Наравно, он је прибегао стваралачкој моћи, јер она је била најближа религија. Узрок, како га Бјернсон развија, врло је мало измењен. А за људство је исто тако пријатно и достојно хвале да су Французи били тучени, што су били лакоумни, а не што су били безбожни.

Обележје је свих теолошки васпитаних и образованих људи, да је за њих полни морал у своме елементарном чину готово целолупан морал, и да и незначајне победе на том пољу прослављају као огромне триумфе добрих дела.

мем те др "љај -.7

мо ља Тњ а ма) ;