Srpski književni glasnik

,

БЈЕРНСТЈЕРНЕ БЈЕРНСОН. 211

Он се осећао ношен својим народом, његовом историјом, његовом прошлошћу, његовим тежњама, и он је говорио на основу тог осећања.

Духови ове врсте имају заједничко обележје, они се не плаше општепризнатих истина. Ма како да је нова њена форма, ма како да је оригинално њено излагање, изложена садржина од почетка нешто је опште примљено и признато. Ови духови, по целом своме бићу, не могу да се отресу општих места религије, морала и политике, и у тој њиховој тајној вези са битно човечанским почива њихов првобитни утисак и успех. Духови као Киркегард на пољу религије, МИбсен на пољу морала, Андре на пољу политике, само сумњају у посто: јаност општих места, баш зато што су општа. Код Бјернсона је сасвим супротно. Баш своје најжешће борбе против уобичајенога води он у име целине, то јест у име свих. На овоме почива његово духовно здравље, одатле његова снага. Опасност је по аутора сувише отмен осећајни живот, сувише префињена духовна снага, и сувише жива мржња према уобичајеном. Слаби живци не чине популарним. Маса презире или превиђа оно што

_јој је неприступачно, или што је ван ње и мимо њу.

Она тражи од народног говорника гласину, удобан темперамент, јасне, просте мисли, тачно изражавање; од народног песника улепшавајуће понављање својих особина, репродукцију лично народних, наивних мајсторија. И све што може да изискује један народ Бјернсон је многоструко дао.

П

Бјернстјерне Бјернсон родио се 8 децембра 1882 у Квиклеу, једној од долина Довреспелдских, где му је отац био свештеник. Природа је у овом пределу сиромашна и пуста, само голетно стење; овде-онде нађе се која јела или бреза; земља је тако посна, а време тако 14%