Srpski književni glasnik

212 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

рђаво, да сељак у пет година може рачунати само на једну родну годину.

Кад је малом Бјернстјернеу било шест година, отац му буде премештен у Несет, у Ромсдалену, који је својом лепотом, један од најчувенијих предела Норвешке. С обе стране долине уздижу се голети са смеоним врховима, који се постепено, у колико се равница спушта и ближи фјорду, јављају у све разноврснијим облицима.

Ма како далеко, да бацим поглед,

Видим само брда и голети

Који се једно уз друго засводе,

Пењући се у плава небеса.

Сад ће светови хучећи беснети,

А свуда је величанствено и мирно, прави сан.

У погледу разноврсности само се неколико норвешких равница може мерити с Ромсдаленом. Предео је осим тога плодан, сразмерно доста обрађен, куће лепе, махом двоспратне, становништво, поред све оскудице у речима, отворено, живо и ћудљиво, плахо и нестално, као да носи знамење „Кошавиних Фјордова“, код којих обитава. Разлика између овог места борављења и пређашњег беше чудна и дирљива: она научи дете да премишља и сравњује, да себе посматра новим очима и да постане свесно свога бића. Великолепна природа и дирљив народни живот испунише сликама приемљив дечаков мозак. Када га послаше у основпу школу у варошицу Молде, мали Бјернсон поче међу дечацима оснивати удружења и постаде ускоро у неку руку вођа школске младежи. Он је читао сва историска и песничка дела, која су му била дошла у руке, народне приче које је Асбјернсон скупио, народне песме, које је Ланштад раније прибрао — доби утиске о народу, како је то схватала романтика онога времена. Он је у исто време писао бајке и гутао Вергеландове песме. Када му је било седамнаест година дође у Христијанију, да се спреми за испит зре-

ла · ј | 3 4