Srpski književni glasnik

ЊЕ У

БЈЕРНСТЈЕРНЕ БЈЕРНСОН. 913

лости. Ту изучава нарочито данску литературу, склопи пријатељство са Асмундом Виње и Ернстом Сарс, и живи врло бурним, обесним младићским животом. Тадање, великом брижљивожћу управљано данско позориште у Христијанији привуче га, веома утичући нањ. Када се године 1852 повратио у завичај и тамо од прилике провео годину дана, указа му се народни живот под новом, још привлачнијом светлошћу, и он отпоче да пише песме у духу народних песама које су сељаци певали.

По своме повратку у Христијанију истаче се нарочито као критичар Он пише са свом страшћу која обично иде упоредо са генијалном младошћу, поред тога и са свом неправичношћу булућег песника, и тиме створи себи много непријатеља. Он изучава нарочито данске мислиоце, тада баш завршене књижевне периоде, Хајберга, Сиберна, Киркегарда, и нешто доцније отпоче да се удубљује у Грунтвигов осећајни живот. Грунтвигианизам са својим снажним наглашавањем „права на уживање у животу“ на супрот мрачном норвешком пиетизму, и његова јака вера у моћ и позив северних земаља, морадоше снажно привући правог северца тако мало упознатог са Европом. Грунтвигов утицај на њега продужује се дубоко до седамдесетих година. Он, дете усамљене свештеничке куће, ђак из незнатне варошице, студент универзитета који није имао заступника за модерну философију и социјалне погледе, где је додуше било много стручности, али ни мало европске свести, нађе у Грунтвигианизму све оно што је непрестано тражио, и доцније нашао, осим човечанског у највишој слободи и лепоти.

Неколико излета у суседне земље, прво, учешће у скандинавском студентском походу у Упсали 1856 године, непосредно затим дуже бављење у Копенхагену, допунише Бјернсонове песничке способности. Пошто је начинио први план за „Младенце“, који не могаше извести, написа он свој први драмски рад, мали комад „Међу биткама“, чији узан, сув, прозни стил беше сушта супротност речитом патосу који неговаше Еленшлегерова

ве

-_- === а