Srpski književni glasnik

Мој живот. 41 инжињера двадесет процената попуста. Мојсеј носи већ капу као буре; он често долази у варош на брзим ко: лима ради каквих послова и зауставља се крај банака. Говоре, да је он већ купио себи имање с преносом дуга и једнако се извештава у банци о Дубечној, коју такође

мисли да купи. Бедни Иван Чепраков дуго је посртао

по вароши, ништа не радећи и пијанчећи. Ја сам био покушао да га упутим на наш рад, и једно је време за-

једно с нама фарбао кровове и уметао прозоре, па је

чак ушао у посао и, као прави молер, крао је фирнајз, молио за чај, пијанчио. Алиму је убрзо посао додијао, обузе га досада те се врати у Дубечну, и после су ми момци признали, да их он је наговарао да некако ноћу заједно с њим убију Мојсеја и опљачкају генералицу.

Отац је веома остарио, погрбавио се и увече шета крај своје куће. Ја му не идем.

Прокофије је у време колере лечио дућанџије љутом ракијом и катраном и узимао за то новце, те су га, како сам сазнао из наших новина, казнили батинама зато, што је, седећи у својој месарници, ружно говорио о докторима. Његов калфа Николка умро је од колере. Карповна још жива и као и пре воли и боји се свога Профија. Кад види мене, она сваки пут тужно маше главом и говори с уздахом:

— Пропала је твоја главица !

Радним данима сам заузет од раног јутра до мрклог мрака. А празником кад је лепо време, узмем за руке своју малу сестричину (сестра се надала мушкарцу, али

__јој се родила девојчица) и идем, не журећи, на гробље.

Тамо стојим или седим, и дуго гледам на драги ми гроб и говорим девојчици, да јој ту лежи мајка.

Некад крај гроба застанем Ањуту Благово. Здравимо се и стојимо ћутећи, или говоримо о Клеопатри, о њеној девојчици, о том како је тешко живети на овом свету. После, излазећи из гробља, идемо ћутке, а она успори корак — нарочито, да би што дуже ишла са мном

"упоредо. Девојчица, радосна, срећна, жмиркајућа од