Srpski književni glasnik

Др

ПНЕ Ро

Нума РУМЕСТАН. 911

ои

— Шеснаест година! Па у којој је години ступила на позорницу 2

— Она је на њој и рођена, господине министре... Њен отац, који сада живи повучен, био је управник позоришта Бордовске Лудорије...

— Позоришно дете, зар не упаде Алиса враголасто, показујући тридесет и два сјајна зуба, који су били збијени у два низа као на паради.

— Алиса, Алиса!... Ти заборављаш да си пред Његовим Превасходством... .

— Та нека је... Она је још дете.

Он је понуди благонаклоно, скоро очински, да седне поред њега на софу, похвали њену частољубиву тежњу, њену љубав ка вишој уметности и жељу да се одрекне лаких и сумњивих успеха у оперети; само, треба радити, истрајно радити, озбиљно учити.

— (О, што се тога тиче, одговори девојчица машући једном трубом нота... Сваког дана по два часа вежбања са Ла Вотеровом...

— Са Ла Вотеровом ... Врло добро... Одлична метода, примети он зналачки, развијајући трубу.

— А шта то певамо 2... А, а! Валцер из Миреје...! Магалина песма... Па то је из мога завичаја.

И машући полако главом, полузатворених очију, он поче певушити:

0 Магали, моја драга, Хајд са мном кроз густо грање, Дубоко сред шумске таме...

Она настави:

Ноћ над нама шири вео свој, Али лепи поглед твој

А Руместан заврши пуним гласом: Блиста јаче него звезде саме... Она га прекиде:

1 Опера од Гуноа, са либретом према поеми Фредерика Мистралг. Пру.