Srpski književni glasnik

189 Српски КњЊижЕВНИ ГЛАСНИК.

(29) Кам сад измирне и трубе и хвале; (31) Ласкање ћути, ћуте и песме;

(33) Те мале твоје, стаклаве очи;

(36) Кад гроба зраби те мрак.

Мање жучно али за то много духовитије изобли: чава Поповић патријарха Рајачића у једној, колико се овде зна, до сад нештампаној сатиричкој песми, коју просто зове „Басна“.

Она није штампана у Задругином издању „Даворија“, које је требало да буде потпуно. А није свакако зато што је ни Поповић није унео у збирку песама које је наменио за другу свеску „Даворија“, и за које је напо: менуо да се „могу печатати“. Она се, додуше, налази, исписана на два листа плаве канцеларијске хартије, у збирци Поповићевих рукописа који се чувају у Матици Српској, али ни године 1893, кад је Г. Љубомир Стојановић сређивао рукописе за „Даворије“, ни 1902, кад сам ја преписивао „Лажу и Паралажу“ за 1 књигу Поповићевих „Драматских Списа“, нису ти листови били заједно него, сваки за себе, употребљени као завоји за друге рукописе. Ја сам им ухватио везе и саставио песму, али, у журби да прегледам и остале рукописе, само сам за себе нотирао тај налазак не стигавши и да га препишем. Бавећи се ових дана у Новом Саду, свратим у Матицу, да и то учиним. То ми је сад било у толико лакше што су Поповићеви рукописи сређени, пописани и нумери. сани, без сумње године 1906 за изложбу у Вршцу о Поповићевој стогодишњици. Пажљиви уређивач збирке са:

1 Алузија на свечано проглашење митрополита Рајачића за патријарха на Мајској Скупштини у Сремеким Карловцима 1548.

# Поред народних и популарисаних песама о Буни (Глиша дубан, „Бој Срба и Маџара“, Београд 1820) и свечаног говора Никанора Грујића 1 маја 1850 („Светом патријарху српском Јосифу“) штампао је, 1849, ћирилицом и лативицом, Хрват Антун Казначић песму „Поздрав Светому и Припоштованому Патријарху Српском Г. Јосифу Рајачићу“.

3 Рајачић је умро 1861 год.