Srpski književni glasnik

Јован Ст. Поповић О ПАТРИЈАРХУ Јосифу РАЈАЧИЋУ. 183

ставио је и оба листа ове песме и обележио их бројем 93. Али је, у списку рукописа, означио да је, и овако састављена, само „одломак“, што неће бити тачно.

Ова песма, поред свега другога, Заслужује да се објави нарочито с тога што она у Поповићевој поезији представља нову врсту; чисту политичку сатиру, без пам: флетских грдња и злурадости, чега има у поменутој песми „Сујетнику“. И алузије на Рајачића много су провидније у „Басни“ него у „Сујетнику“, тако да им готово и не треба нарочитог коментара. Писана је педесетих година, можда и после прве књиге „Даворија“, у време апсолутизма после Буне, од чијег угушења ни Срби, верни круни и победници, нису видели користи већ штете, осем што им је признат патријарх у лицу Рајачића, који је још и нарочито одликован.

Према напомени непознатог уређивача уза стих 37 („Међу гране густе“): да има и варијанта („Међ шибљике густе“), могло би се мислити да је „Басна“ можда и штампана у ком листу, непознатом и уреднику Задругина издања „Даворија“ и нама овде; или, вероватније, да је сачувана (гдег) и у препису. Ако би то био Поповићев препис, то би већ могло значити да је он и ову песму спремио „за печатњу“, што се, по овом само тек: сту у Матици, на два листа, аи по томе како су нађени, раздвојени и као завоји, не би могло рећи. Измене које се виде у тексту учинио је, познаје се, Поповић у току самог писања или у првом, непосредном прегледу. (У примедбама испод текста који доле објављујемо означено је како је било пре него што је Поповић те измене учинио). Чистог преписа, „готовог за печатњу“, нема у Матичиној збирци.

Песма гласи:

Бал сина Једног јарца, Као чесног старца, Изаберу за пастира стаду И штап му предаду. Али мирно по пољани пасти