Srpski književni glasnik

% | ~.) ма К оу И 186 Српски Књижевни Гласник. | %

Пак ти лепо наш побро

На старачке одапре се прсти,

И сладећи стане лишће брсти.

И јошт репом заиграје,

Нити млого хаје;

Што овчице жалостиво блеје; Једна пеује, друга клетве даје Ком је добро, тај се смеје.

У тексту који је овде објављен учињене су измене само у правопису, који је код Поповића старински и етимолошки, без / их.

ДрРдАгУТИН КОСТИЋ.