Srpski književni glasnik

188 Српски Књижевни Гласник.

Немачке; и 2) нисконемачки или доњонемачки (пједетдешзећ) — језик ниске или доње (равне) северне Немачке. Холандски је само један део западне групе нисконемачког, која се назива нискофраначком или доњофраначком (тедептапкаасћ) за разлику од веће нискосаксон-“ ске или доњосаксонске групе на истоку (тедегзасћазсћ или ртандаешзећ), која је у обичном говору позајмила своје име (рјабаешзсћ) целом нисконемачком наречју.

У свакидашњем говору назив високонемачки (ћосћЧешзсћ) означује обично немачки књижевни језик, и ако му је, као што се горе види, основно значење друго. Међутим таква употреба назива „ћосћаешзсћ“ има донекле свога оправдања; јер је данашњи књижевни немачки језик, који се као народни језик нигде не говори, створен из дијалеката високонемачке групе, и то претежно из дијалеката средње Немачке или средњенемачког (ти(ејдешсћ), али уз јако учешће јужних дијалеката, такозваног горњонемачког (ођегдешсћ). Из овога се у исти мах види да се и високонемачка група (ћосћаешвсћ) дели у два дела: средњенемачки и горњонемачки.

Назив Немац, који је данас у нашем књижевном језику у искључивој употреби, првобитно значи странац (Миклошић: „Егутојооасћез Уудтфетрисћ дег 51ауласћеп Зтрасћеп“). Реч је, као што се види, у току времена добила уже значење, јер означава само једну специјалну врсту странаца. Али на супрот књижевном језику наш народ обично назива Немце Швабама. Тај назив има свога оправдања, и не би било нимало штете да је он унет и у књижевни језик. Јер је српски народ у овом случају поступио онако исто као и француски, то јест он је име швапског племена, које му је од свих Немаца географски најближе, пренео на цео немачки народ, као што Французи све Немце зову Алеманима или Аламанима, а Немачку Алеманија (аПетепа, АПетагопе) из простога разлога што им је немачко алеманско племе, у Елзасу и Швајцарској, у непосредном суседству. Овоме треба додати да и у Финској, из истог разлога, све