Srpski književni glasnik

О НЕМЦИМА. ђ 189

Немце зову Саксонцима, и да су оваква уопштавања могла доћи у толико лакше у колико ја код Немаца на: ционалнг свест столећима била далеко слабија од пле. менске. Сасвим је дакле природно што неки од околних народа нису Немце схватили као целину, кад се ни они сами нису осећали као целина (В. Гатргесћ,, К: „Пеш“ «спе Сезстеће“, 3, 1, 14). Занимљиво је, најзад, да реч „Шваба“ показује и даље тежњу да се развија у правцу сасвим супротном ономе којим је ударила реч „Немац“, узимајући све шире значење. Јер данас „Шваба“ код нашега народа врло често значи не само „Немца“, већ становника западне и средње Европе у опште, приближујући се на тај начин значењу „странац“ које је реч „Немац“, имала за полазну тачку. . Сами пак Немци називају свој језик аеш!асћ. Реч Чешзећ значи првобитно народнт, јавља се крајем осмога века — ргзуме се, у знатно другачијем облику — и то искључиво у латинским текстовима (Теофзса Ппоца), да би на супрот латинском језику, уобичајеном у цркви, означила народни језик. Чак назив у прво доба није везан само за данашњи немачки језик, већ означава и језике других германских племена: Англосаксонаца, Лонгобарда и Гота. Колико је пак тај назив првобитно везан само за латинске текстове, види се по томе што један немачки писац деветога века (Отфрид) назива у своме немачкоме тексту језик којим пише франачким, а у латинском наслову тога истога текста употребљава за исти језик горепоменути назив Геоа!си5. Тек крајем десетога века јавља се тај назив и на немачком (код Ноткера), али опет везан само за језик (аи 4ш5са типра), а не и за народ и земљу. У дванаестом веку међутим та реч, у облику Ффишезс, апшзк, већ није више везана само за језик, већ означава и народ, земљу и обичаје, добијајући на тај начин своје данашње специјално значење (В. Кшге, Ег.: „Егутојоотзсћез Мопетђисћ дег дешзсћеп ортасће“ 7, 91).

Из свега овога међутим јасно излази да о Немцима,