Srpski književni glasnik

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД.

У ЗНАКУ ЋЕСАРА ДИОКЛЕЦИЈАНА.

(Археолошка Изложба у Риму).

Наше људе који су некад, путујући по „Латинима“, стизали у Рим, чекало је одмах на равници „де! Стапесепјо“ — то је што и рећи на римској главној станици — једно велико разочарање. Ослањајући се на Бедекера, они су обично очекивали да ће одмах, чим сађу с кола, пред собом угледати величанствене Диоклецијанове Терме; кад овамо — шта би угледалир Неки чудновати сплет црвенкастих зидина, што се дизаху изнад гомиле кућетина, већином фабричких спремишта и сиротињских домова, што се бјеху скркли, као паразитно израшће, око сјајних развалина чувене царске купке. А то је за путнике уопће, а поготово за нас Приморце, била једна велика дезилузија. Знати из историје (или барем из Бедекера) да су Диоклецијанове Терме биле најопсежније, а можда и најсјајније здање, што га расипна моћ римских царева подиже у Вјечноме Граду; знати да је та оријашка грађевина заузимала 130.000 квадратних метара површине; да је била украшена читавом војском мраморних кипова; да су покрај купака у њој биле дворане за гимнастику, палестра за хрвање, помјешћа за читање и тако даље; знати да је све то био створио један велики човјек наше крви, чије је име и данас славно у историји; знати све то и очекивати да свему томе сјају и богаству умотриш величанствене остатке, а овамо наићи