Srpski književni glasnik

=

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД. 209

на конгломерат ужасно забатаљених и најездом гнусне утилитарности обешчашћених рушевина — то је, ваља признати, била једна велика дезилузија! |

Срећом божјом, кад је отраг неколико година изнесено на тапет питање о свечаној прослави педесете обљетнице талијанскога уједињења, нађе се међу покретачима те мисли човјек од укуса, који предложи да се овом приликом Диоклецијанове Терме, као рушевина, поврате у пређашње стање и да се у њима смјести Археолошка Изложба, као што је раније, у једном дијелу истога здања, смјештен био Национални Музеј — а да већ и не говоримо о цркви Затша Мапа дер атре коју је Микеланђело, још у ХМ! вијеку, тако рећи, импровизовао у једној дворани огромног купалишта. И тако се зби те ова киклопска зграда би поново очишћена од паразитних дограђивања и којекаких прирепака, те је у њој могла бити приређена Археолошка Изложба, која је отворена 8 априла ове године, у присуству Талијанског Краља и Краљице.

Ова Изложба нас води кроз разне провинције старе римске државе, из Галије у Азију, из Британије у Африку, из Шпаније у Илирик и Ахају. Археолошка шетња почиње дворницама које су посвећене искону Рима, култу божице Роме и њених провинција. У трећој сали — сали цара Августа — прикупљени су споменици, што су за његове дугогодишње владавине подизани на међама Италије, као на пример у Сузи, Турбији, Аквилеји и Поли, гдје је талијанско пучанство долазило у дотицај са заграничним „Варварима“. Затим долазе: Шупсшт, Мопсишт, Раппопја, Пасја, Моезја, за чију су се археолошку илустрацију побринуле највише Аустро-Угарска и Румунија; надаље: Сбегтатша, Саша, Шзраша, Епзја, бепјез НејуеНсае, и, напокон, Азија и Африка. У једној дворани су споменици који обиљежавају почетак римских освајања и оснивање царства, споменик Павла Емилија (0 освојењу Македоније, 168 после Христа) у Пидни и чувена Августова Ага рас:г из Рима. Од особите знаменитости

Ј 14