Srpski književni glasnik

МИА. “и

=

„-=<4380:

И ам Ма АЉа

ки

210 Српски КЊижЕВНИ ГЛАСНИК

је и, ријетком вјештином у природној величини репродукован, храм овог истог ћесара, што се налази у Анкири, у Малој Азији. На овом храму сачувао се у цјелини (на латинском и грчком језику) натпис у ком су описани подвизи великог цара мирољупца — читава једна биографија у најпростијем и уједно најлапидарнијем императорском стилу. Поједине земље су, као што се види, послале што су год значајнијега имале, да тим украсе и обогате величанствену слику римске прошлости; али у великој маси кипова и рељева, што се на ту прошлост односе, као да се и бројем и знаменитошћу својом одвојили споменици из Илирика и Паноније, дакле из земаља у којима данас претежно живе Срби и Хрвати.

А у колу тих земаља биће да је, по историјској и умјетничкој важности изложених предмета, прво мјесто заузела Далмација, којој је усуд усудио да једном великом императору свога племена,: који ју је отраг хиљаду и шест стотина година био изабрао својим конач. ним боравиштем, овом приликом поврати зајам, те дау обновљеном Риму, а у величајној згради Диоклецијано вих Терма, изложи у пластичној репродукцији другу једну дивот-зграду, онај јединствени Рајанпшт, у којему се угнијездила данашња спљетска варош на Јадранском Мору. И зато би се могло казати да је читава Археолошка Изложба, на неки начин, приређена у знаку Диоклецијановом. Овај велики ћесар оставио је — у истини — дубока трага у политичкој историји и у Архитектури свога времена ; он је преобразио и новим правцем упутио римску.градилачку вјештину. Његова владавина је у римској повијести обиљежила једно важно доба, као што (видеа и ~. ~ 1 Диоклецијан се, према најновијем трагању, родио у Лукљи, крај данашње Подгорице, али је његова постојбина, за коначне организације римскога царства, припадала римској покрајини Далмација, која је обухватала не само данашњу политичку Далмацију, већ и источну Истру, добар дио Хрватске, Рашку, Босну, Херцеговину, Црну Гору, Сјеверну Арбанију и све илирске отоке од краја Кварнерског Залијева па до Канала Отрантског.

. У