Srpski književni glasnik

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД. 21:

његова чувена палача на Јадрану значи одлучан преокрет у римској архитектури. Енглески историк Фриман каже попријеко да је Диоклецијан, у неку руку, основао римску империју, јер он бјеше први римски владалац који забаци старе републиканске уредбе, што их Август бијаше оставио у нашљеђе апсолутизму, и пође за стопама великих азијатских монархија, од којих присвоји раскошни луксус и помпезне дворске обреде.: Но како год се о томе мислило, нема сумње да је Диоклецијан градњом своје величанствене палаче створио себи непропадно име у историји умјетности. Рајапит — гордо име што га његови спљетски двори и данас носе остао је да вјековима прича о сјају и величини римској. Остатци спљетске палаче јамачно су данас, међу свјетским рушевинама, најљепши и најпотпунији споменик што се из римског доба сачувао.

Према томе није чудо што му посјетиоци ове Изложбе поклањају толико пажње. Дворана спљетског Рагапит-а готово увијек је пуна свијета. Импозантни правоугаоник, који је овдје пластично репродукован у креди, с његовим масивним торњевима и поредицом стубова и облука, дјело је француског археолога Хебрара, некадашњег питомца Француске Академије у Риму. Осим модела цјелокупног здања у пуном рељеву, израдио је Хебрар (који је по занимању архитект) и прикладне нацрте садашњег стања палаче, њезин уздужни просијек од сјевера к југу и грандиозну слику рељевног модела, како је израђен у креди. — Археолошки Институт у Бечу изложио је такође једну рељевну реконструкцију Диоклецијанових Двора; но као да је тај њемачки модел одвећ педантно израђен, и без оне срећне интуиције повизантињеног романизма, којом се у својој радњи руководио француски умјетник-археолог.

Поред императорског Спљета, представљен је на изложби и данашњи главни град Далмације — „губерна-

ТЕ. А. Кгеештап: Тље Шутат Етретота ата #ћејт пате

соштту. П1 сћар. 14“