Srpski književni glasnik

> „У + 3

ПРЕ УУ “~ > та

212 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

торски“ Задар. Музеј Светог Дуната у Задру послао је неколико римских инскрипција. Једна од тих инскрипција узноси Августа као покровитеља Јадегае (Задра), коју је варош овај ћесар опасао зидовима и утврдио кулама; у другом једном натпису слави се Тиберије као градилац бедема Агтугшиит-а (данашњи Стариград под Велебитом). Између осталих епиграфских римских старина из Далмације, истиче се натпис са главних врата Асерије (Аззепа, римска варош крај Бенковца) који је посвећен Трајану, и велики број царско-римских инскрипција из Спљета и Солина. Вриједно је на крају споменути и једну велику карту Далмације, коју је нарочито за ову прилику вјешто израдио познати наш књижевник, а у потоње вријеме и страстан археолог, Јосип Берса. Та карта обухвата четири метра у дужини, напрема 1: метра висине, и показује главна мјеста римске Далмације, с путовима, водоводима и трима главним каменим рудама из римског доба. Штета само што је та карта некуд превисоко и у рђавој свјетлости објешена, тако да ју је без догледника, или без згодна подножја, веома тешко дешифрирати. И овим, што смо довде поменули, нијесмо ни издалека исцрпли поглавите знаменитости ове Изложбе. Требало би сјести и читаву књигу написати о самим пошиљкама из Француске, Шпаније, Швајцарске, Белгије, Холандије и римскога Истока. Саме старине из Грчке заслуживале би једно нарочито путовање у Рим. Из ње саме изложено је преко сто снимака од гипса, међу којима су и мајсторске репродукције чувених егинетских скулптура и галванопластичке имитације микенског блага, и тако даље.

Но, колико се год човјек за изложене предмете интересовао им загријавао, има опет нешто што га непрестано од њих одвраћа и његову пажњу на себе привлачи, а то је колосални амбијенат, грандиозне просторије, у којима је смјештена ова изложба. Диклецијанове Терме, својим џиновским размјерима, саме по себи такова су