Srpski književni glasnik

9214 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

тровића и Милутина Росића, Г-ђе А. Маринковић, и Г-ђице Милице Чађевић; у другој: Г-ђице Видосаве Ковачевић, ГГ. Николе Бешевића и Живорада Настасијевића. Из прве групе највећма се истиче Г. Милорад Петровић који је, и овога пута, изложио све добре особине свога дара: широка моделација, доста добро одржан тон, кратак потез, доста сигуран цртеж, свежина боје, доста плодна инвенција. Његови радови, са последње две изложбе, показују почетника који ће, ускоро, моћи изићи на изложбе које се извијају из уског оквира једне школске изложбе. После њега и, у погледу технике, насупрот њему стоји Г. Милутин Росић. Он главну пажњу обраћа на цртеж и, водећи нарочито рачуна о форми, постигао је довољне резултате помоћу њега; колорит му је доста чист, док му је цртеж, и ако је он главна карактеристика његових радова, местимице прилично тврд. Студије глава показују доста солидан таленат; у погледу колорита, један рад који приказује унутрашњост једног манастира, одваја га доста осетно од обичних почетника. Г-ђа А. Маринковић дала је ове године — ми говоримо само о најбољим радовима појединих излагача -— један „интериеру плавом“ који, у погледу хармоније тонова, доста изостаје иза прошлогодишњег „интериера“ о коме је било речи на овоме месту. Овога пута, рекао бих, најбољи јој је рад „интериер“ са фигуром (Сшарица на столици): пун светлости, свеж у колориту, крепак по извођењу. Г-ђица Милица Чађевић, коју смо прошле године истакли као најбољу акварелискињу, приказује се-ове године са радовима у уљеној боји, и то са доста успеха. Њене раније особине: свежина боја и, врло често, њихова чистота, пренесене су и на радове у уљеној боји. —- Из друге групе нарочито се истиче Г-ђица Видосава Ковачевић. Према прошлогодишњој изложби, она је учинила корак унапред. Госпођица је изложила преко двадесет радова, и најбољи од њих казују да се дефинитивно ослободила: мазности, ултра-декоративног схватања, несигурности у цртежу. Њени најбољи