Srpski književni glasnik

Позоришни ПРЕГЛЕД.

| Сл –1

Одбор. Основно и главно пигање о режији, није у њему ни додирнуто.

Други покушај био је године 1902 са нацртом који су израдили чланови комисије Г.Г. Др. Никола Петровић (председник), Јован Докић, Драгомир Јанковић, Милован Глишић, Бранислав Нушић, Павле Поповић, Риста Одавић, Милорад Гавриловић и Милан Грол. Његове добре стране биле су ближе обележење уметничког задатка и правца рада у Народном Позоришту, упућивање На: родног Позоришта да са целокупном трупом приређује представе у унутрашњости Србије, потпуно укидање Књижевно-Уметничког Одбора, усредсређивање уметничке и административне иницијативе и власти у једној одговорној личности, увођење поред секретара — којим је замењен драматург — нарочитог административног помоћника Управнику у лицу инспектора (који је, жали Боже, из бојазни од нагомилавања чиновништва, у данашњем закону изостављен); први пут увођење уговора за редовне чланове, и ако ограничено само на први десет година службе, и тако даље. Мана овог нацрта из 1902 године била је што је стао на по пута и у систему Управе и у погледу уговорних чланова, а затим што је текстом био врло гломазан и ако масу питања није обухватио. И ако је био напреднији и стварнији од оног првог, судбина му није била да изиђе пред Народно Представништво.

Иницијагивом Министра Просвете Г. Љубе Стоја: новећа године 1909 склопљена је нова, трећа комисија за израду позоришног закона, у којој су били Г.Г. Андра Николић (председник), Павле Маринковић, Драгомир Јанковић, Павле Поповић, Бора Поповић, Риста Одавић, Бранислав Нушић, Милан Грол, Милорад Гавриловић, Петар Крстић и Милутин Чекић. После паузе од годину _ дана, на предлог Министра Просвете Г. Јаше Продановића, нацрт ове треће комисије усвојен је у Народној Скупштини, а затим с потписом Краљевим обнародован првог дана Духова ове године.