Srpski književni glasnik
Download:
Show in BnLViewer
асиама ~“ Ри
ВЕЧЕРЊА МОЛИТВА.
Свуд цветови бели по младим бресквама Миришу кроз вечер влажнога априла; Неосетно пада слатка полутама
На земљу и дрвље. Са твог топлог крила
Подигд сам главу, кад јекну из близа Слабачак глас звона са трошног звоника; Тавним небом блесну као златна низа Млечни Пут, и месец засја са видика.
Расплетох ти тада тешку косу црну, Целивах побожно два велика ока, Два кандила жива, што никад не трну.
И тад к'о хаџија под гранама палме, Док спи око њега пустиња широка, Ја запевах страсно љубавничке псалме.
Милутин ЈОВАНОВИЋ.
са |