Srpski književni glasnik
Download:
Show in BnLViewer
МИР.
Недеља. Ваздух је пун звона која се лелујају. Сувише дуго поподне је празно и као бело. Спокојство као снег пада на уморне душе. Благо је, тужно је, мирно је, недеља је.
И ја сам ту, сам и под млаким и побледелим златом октобра и предвечерја, у дну старога врта где вечерње сунце касно баца своју заходећу и бледу светлост.
Ах! нека се нежни мир дана као и неба слива у моју душу, где сан јоште страда! У том ваздуху од млека и меда, јадни уморни човече, удиши још добри мир!
И зар ниси, с дана на дан, брао плодове које је младост твоја желела: мало снаге, мало радости, мало љубави» М шта јоште тражиш ти од живота2
ФЕРНАН ГРЕГ.
(С француског превео Л. Ж).
м 4 мј +“
Е, “ | |
ПТУЈ о ЈЕР
и