Srpski književni glasnik
ГАЗДАРИЧИНА ЋЕРКА. 885 мети она. Склонимо се негде... Под какво дрво, у ону кућу уврх пута»
Млади човек се несвесно ухвати за џеп.
— Оно је механа! — одговори Влајко полагано.
— Хајдемо! Ја још нисам била у сеоској механи.
Влајко стеже зубима. ИМ он је хтео отићи у ту ме: хану, поручити вина, пржено пиле, и још вина.. да се заборави заједно са својом другарицом, да се напију обоје, као последњи људи, и да је љуби, кад ноћ падне, целим путем до њене куће.
Али млади човек није имао новаца. Он то призна, и осмејкиваше се стидљиво, као да је тражио опроштај што је сиромах.
Мара му не замери ништа. Окрену ствар на шалу. И приста да се врате у варош. Али, сутрадан, она не изиђе сама из фабрике. Једна њена другарица пратила
. ју је до куће, и Влајко вишег никад не доби састанак
са њом.
М. М. Ускоковић.