Srpski književni glasnik

ИСТОРИЈА МОЈИХ КЊИГА 171 човека књижевника, дописивање са стране, по својим књигама, — ја сам, признајем, у томе налазио пуно задовољства. Данас ми је пријатност мања. Прво, идеја је изгубила од своје свежине, јер су је употребили више мојих колега, и то не најмање славних; затим све већа најезда крупних и ситних репортера, гужва и прашина коју они подижу око комада или књиге у облику анегдотичних појединости, које лако могу измамити од књижевника, ако овај не узима превећ важан вид и ако није набусит. Ето тако је мој аутоисторијски посао постао тежи: искривили су моје фине ципеле које сам ја хтео носити само покаткад.

Извесно је, на пример, да ми после свега онога што су писале новине, пре неколико месеци, поводом комедије извучене из Пуме Румесшана, игране у Одеону, после те радозналости и рекламе, није остало много занимљивога да кажемо историји своје књиге, и да су ме довели у опасност прежватања. У сваком случају ово ми је дало згодну прилику да уништим легенду, у коју нису веровали ни они сами што су је разнели, легенду да се под Руместаном скрива Гамбета. Као да би то било могуће; као да би се, да сам хтео цртати једног Гамбету, ико могао преварити, баш и под Нумином маском !

Истина је да да сам током година и година, у једној малој зеленој свешчици, пуној ситно писаних забележака и неразмрсивих прецртавања, под општим именом Југ, забележио у кратко своју родну земљу, климу, нарави, темпераменат, нагласак, покрете, разузданост и кључање нашег сунца. и ону безазлену потребу лагања, која долази од сувишне маште, од експанзивног, брбљивог и добродушног заноса, а тако мало личи на перверсну и прорачунату лаж коју сретамо на Северу. Опажања та ја сам вршио свуда, најпре на себи самом, који себи увек служим као јединица за мерење, на својима, на својој породици и споменима из првог детињства који се задрже чудним памћењем, кад се свака сензација забележи, уреже чим се осети.

~ _У тој зеленој свесци све је записано, од песама тога краја, пословица и израза у којима се огледа нагон једног народа, до узвика продавачица свеже воде, трговаца са колачићима и воћем на вашарима, до стењања у нашим болестима које машта увеличава, и мења, у болестима које су го-