Srpski književni glasnik

102 Српски Књижевни Гласник,

тово све нервозне, ревматичне, проузроковане небом од ветра и пламена што вам суши срж у костима, и чини да се човек растапа као шећерна трска; забележено је све до јужњачких злочина, експлозија страсти, пијане жестине, без пића пијане, који доводе у забуну, ужасавају савест судија рођених под другом климом, изгубљених усред тих претераности, фантастичних сведочења која они не знају свести на праву меру. Из те свеске сам извукао Таршарена Тарасконца, Нуму Румесшана, и ту скоро Таршарена на Алпима. Ту су планови и других књига са Југа, фантазије, романи, физиолошке сту: дије: Мирабо, маркиз де Сад, Рауи-Булбон, и Уображени болесник кога је Молиер сигурну оданде донео. Па чак из ; праве историје, ако верујем овом амбициозном реду у једном х:

куту мале књиге: Наполеон, чавек Југа. — Збиши у њему целу расу.

Боже мој, да: Онога дана кад ме роман нарави буде | уморио, ускошћу и баналношћу свога оквира, кад будем осе- :

тио потребу да идем даље и више, ја сам сневао да дам оно што је управљало чаробном егзистенцијом Наполеона, да необичнога човека објасним овом једином речи, врло простом: Југ, на коју сва Тенова наука није мислила, Југ, помпезан, класичан, театралан, који воли представу, костим, — са неколико мрља смешнога, — естраде, перјанице, заставе и разлегање 3 труба. Југ породични и од традиција, који је од Истока задржавао верност суседству, племену, укус за јела са шећером, и то неизлечиво презирање жене, што му не смета да буде страстан и чулан до лудила. Мазни, мачкасти југ са својом занесеном речитошћу, сјајном, али без боје, јер боја је са Севера, —- са својим кратким и ужасним љутњама, уз трескање и гримасе, увек мало извештаченим, чак и кад су искрене, Гтасефатје, сотефате, — буре Средоземнога Мора, десет стопа пене на врло мирној води. Југ сујеверни, идолопоклонички, који у своме животу Саламандре лако заборавља 6огове, али коме се молитве из детињства враћају чим запрети болест или несрећа. (Наполеон на броду „Нортумберланду“, на коленима, моли се при заласку сунчевом, слуша мису двапут недељно у трпезарији на Светој Јелени). Најзад, изнад свега, главна карактеристика расе, машта коју ни један човек од дела није имао тако пространу, тако разуздану као он (Египат, Русија, сан о заузећу Индије). Такав је Наполеон кога сам ја