Srpski književni glasnik

сл ИСтТоРИЈА МОЈИХ КЊИГА. ]

станујући у Авени де л Опсерватоар, изнад оних лепих лук-

сенбуршких кестенова, џиновских букета од белих и ружичастих цвасти, кроз које су пробијали узвици деце, звона про: давача како и с времена на време звуци војне музике. Његово стварање није ми задало умора, као све што долази са извора, само од себе.

Роман се појавио најпре у из таноп са цртежима Емила Бајара, који је становао близу мене, на другој страни улице.

Више пута недавно, ујутру, ја сам одлазио у његов атеље, говорио му о својим личностима, редом како сам писао, објаш“ њавајући, тумачећи Југ овом обесном Парижанину који је познавао само.приче о Гасконцу кога воде на вешала и понеке песмице. Је л' те, Бајаре, да сам вам ја представљао мој Југ,и показивао гестове и певао, подражавао и шум гомиле при играма с биковима, борбама људи и младића, и химне испосника на литијама о Брашанчеву. И зацело сам вас или једног од ваших ученика водио да окусите наша јела и пића, у улици Тирбиго, „Код јужних производа“.

У издању Шарпантјеа, под драгом посветом која ми је увек донела срећу и која би требала да буде на челу свију мојих књига, роман је имао успеха. Зола га је почаствовао једном ласкавом и срдачном студијом, примећујући само да је сувише невероватна љубав Хортензе Ле Кеноа према добошару; и други после њега учинили с“ ми исту замерку. Па ипак кад бих своју књигу имао изнова почети, не бих се одрекао тог утиска опсене на малу, устрепталу и ватрену душу, која је и сама жртва Машше. А сад, зашто грудобољна»2 Зашто та сентиментална и романтична смрт, тај лак мамац разнежености читалаца» Ех! зато што човек није господар свога дела, јер за време док га носи у себи, док га мисао мами и не оставља на миру, хиљаду ствари надолазе, које случај живота сабира и скупља успут, као трава што се накупи у петљама мреже. Док сам стварао Нуму послали су ме у купатило Алевар; и тамо сам, у сали за инхалацију, видео млада лица, истегнута, издубљена, измучена чуо сам бедне гласове без звука, изедене, промукли кашаљ праћен истим скривеним покретом који вреба црвену мрљу на крају усана. У мојој књизи, све те бледе и безличне појаве слиле су се у једну, као преко моје воље, заједно са меланхоличним животом бањским, његовим дивним пасторалним оквиром, и све је ту и остало.