Srpski književni glasnik
“ УК“ . у 4 КУ 3
НУМА РУМЕСТАН. зеље АН 179
— Бомпаре, донеси ту брандаду.. понови ова обеше_ ница, појачавајући нарочито марсељски нагласак.
Бомпар, то је бесумње био овај импровизовани кувар који
_испаде оздо из кујне, са убрусом преко рамена, држећи у
рукама једну велику чинију, и који се осврну кад се с треском
_ залупише врата.
ХУШ Нова ГОДИНА.
„Господа из Централне Управе!... „Господа из Одељења Лепих Вештина !... „Господа чланови Академије Медицине!...“
Док је пријавник, у свечаном оделу, у кратким пантало-
__ нама, с мачем о бедру, објављивао изасланства својим сумор-
~
ним гласом који се разлегао кроз свечане собе за примање,
_ низови црних. фракова пролазили су кроз огромну црвено-
_ златну дворану и ређали се у полукруг пред министром, који
је стојао наслоњен леђима о камин, између свога државног _подсекретара, Г. де Ла Калметг, свога шефа канцеларије, својих кочоперних секретара, и неколицине начелника министарства:
_ Дансера, Бешиа. Свакој корпорацији коју би представио њен
_ председник или најстарији члан, Превасходство је честитало · на одликовањима, академским палмама које су дате неколи-
И
г
цини њених чланова; затим би се дотична група обртала на
· лево-круг и повлачила, уступајући место другима, који су при-
лазили крупним корацима, тискајући се на вратима од дворане; јер је било касно, више од једног часа, и свак је ми:
_ слио на породични доручак који га очекује.
У концертној дворани, претвореној у собу за остављање одела, поједине групе гледале су нестрпљиво у своје сатове, закопчавале дугмад, намештале своје беле кравате испод развучених лица, зевајући од досаде, од нерасположења и од
глади, М Руместан је осећао умор од овога великог дана.
Био је изгубио своје лепо одушевљење од лањске Нове Го-
| дине, своју веру у будућност и реформе, изговарао је мли-
таво своје поздравне речи, прожет до сржи језом, поред свег
Пн грејања и велике ватре која је буктала у камину; и 12%