Srpski književni glasnik

“ УК“ . у 4 КУ 3

НУМА РУМЕСТАН. зеље АН 179

— Бомпаре, донеси ту брандаду.. понови ова обеше_ ница, појачавајући нарочито марсељски нагласак.

Бомпар, то је бесумње био овај импровизовани кувар који

_испаде оздо из кујне, са убрусом преко рамена, држећи у

рукама једну велику чинију, и који се осврну кад се с треском

_ залупише врата.

ХУШ Нова ГОДИНА.

„Господа из Централне Управе!... „Господа из Одељења Лепих Вештина !... „Господа чланови Академије Медицине!...“

Док је пријавник, у свечаном оделу, у кратким пантало-

__ нама, с мачем о бедру, објављивао изасланства својим сумор-

~

ним гласом који се разлегао кроз свечане собе за примање,

_ низови црних. фракова пролазили су кроз огромну црвено-

_ златну дворану и ређали се у полукруг пред министром, који

је стојао наслоњен леђима о камин, између свога државног _подсекретара, Г. де Ла Калметг, свога шефа канцеларије, својих кочоперних секретара, и неколицине начелника министарства:

_ Дансера, Бешиа. Свакој корпорацији коју би представио њен

_ председник или најстарији члан, Превасходство је честитало · на одликовањима, академским палмама које су дате неколи-

И

г

цини њених чланова; затим би се дотична група обртала на

· лево-круг и повлачила, уступајући место другима, који су при-

лазили крупним корацима, тискајући се на вратима од дворане; јер је било касно, више од једног часа, и свак је ми:

_ слио на породични доручак који га очекује.

У концертној дворани, претвореној у собу за остављање одела, поједине групе гледале су нестрпљиво у своје сатове, закопчавале дугмад, намештале своје беле кравате испод развучених лица, зевајући од досаде, од нерасположења и од

глади, М Руместан је осећао умор од овога великог дана.

Био је изгубио своје лепо одушевљење од лањске Нове Го-

| дине, своју веру у будућност и реформе, изговарао је мли-

таво своје поздравне речи, прожет до сржи језом, поред свег

Пн грејања и велике ватре која је буктала у камину; и 12%