Srpski književni glasnik

НУМА РУМЕСТАН. УТО

Два часа. А корпорације су непрестано наилазиле, и снег је засипао све више, док је пријавник с ланцем уводио без икаквог реда, Сез обзира на првенство:

„Господа професори Правног Факултета !... „Господа професори Консерваториума!... „Господа директори субвенционисаних позоришта.“

Кадајак је био на челу, по старешинству своја три банкротства; и Руместан је много више желео да изудара песницама овога циничног „вештог директора“, чије му је наименовање навукло на врат толике беде, него да мирно слуша његов китњасти поздравни говор, коме је противречио свирепи подсмех погледа, и да му одговара усиљено љубазним речима, од којих се половина губила у наборима његове кравате:

— Ганут сам, господо,... мн мн мн... напредак уметности, мн мн мн.. трудићемо се још више...

И „вешт директор“ је говорио, повлачећи се:

— Наш јадни Нума! подсечена му крила...

Кад ови одоше, министар и његови сарадници присту_ пише уобичајеној закусци; али овај доручак, тако весео и __ пун излива прошле године, осећао је последице шефове уту_ чености и нерасположења његових чиновника, који су му сви _ помало били кивни због свога уздрманог положаја. Ова срамна 5: парница која је баш падала усред претреса Кадајакове афере, _ онемогућавала је Руместанов опстанак у министарству; већ _ тога јутра, на примању у Јелисеју, маршал је о томе прого. __ворио, две-три речи, својом грубом, лаконском речитошћу _ старога војника: „Прљава ствар, драги мој министре,... прљава _ ствар...“ И мада нису чули ову узвишену реч, изговорену на __ уво министру у једном прозорском удубљењу, ова господа су добро знала да, заједно са министром, и они падају у не_ милост.

„О жене! жене!“ гунђао је учени Беши у тањир пред собом. Г. де Ла Калмет, са својих тридесет година службе, био је сав погружен мислећи на повлачење у мир као Тир-

_ цис;: а велики Лапара је уживао застрашујући Рошмора тихим

1 Алузија на чувене Сшанце Тирцису о повлачењу у мир, од Ракана (1589—1670), песника Малербове школе. Пр.

.ЗРР у