Srpski književni glasnik

198 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

Егејско Језеро, која су спајала Европу и Азију, и која су уништена постанком данашњег сјеверноегејског морског басена. Од важности је још и то што су скоро сва у области родопске масе и оних планина које Г. Цвијић назива прелазном зоном између родопске масе и грчко-арбанског система. Поред тога од важности је и то што таких језера и у такој мјери нема у другим планинским системима Балканског Полуострва. У почетку расправе премјерена су и испитана сва данашња жива велика македонска језера: Преспанско 288 км“, с Малим 52 км“, Охридско 270 км“, Маличко, Костурско,. Островско Петрско, Врапничко, Зазерци, Дојранско, Ајвасилско, Бешичко и Јањинско, а у другој књизи ове расправе испитана су: Аматовско, Тузлу-ђол, Арџанско, Пазарско Блато, Тахинско и Бутковско Језеро. У овом одјељку испитан је гео-· лошки састав и постанак котлина, измјерене су димензије језера, батиметријски је утврђена пластика њихова дна, испи“ тане су термичке и оптичке особине језерске воде, вјетрови и водена кретања, врела и отоке, језерска фауна и привреда, модерна колебања језерског огледала.

Већег теоријског значаја, и за проучавање пластике великих дијелова Балканског Полуострва и сусједних области, важнији је други дио овог одјељка, геолошка историја македонских језера. У језерским котлинама нашао је Г. Цвијић више тераса, од којих неке обилазе око језерске котлине, а неке излазе изван котлине, и могу се пратити у пространој области од Грделичке Клисуре, Метохије и Косова до Тесалије. Од особите су важности двије највише терасе (700—800м. и 650—670м.) које се јављају у цијелој области; оне су остатци дна једног пространог језера, Егејског Језера, које се пружало од Сјеверних Спорада до Косовске Митровице и Метохије, и које је кроз Грделичку Клисуру комуницирало с Панонским Језером. Оно је било разбијено у више језерских басена, који су били међусобно везани језероузинама. Многе од данашњих великих планина, као Олимп, Караташ, Беласица, Бешик, Ниче и Селечка у вријеме те највише терасе биле су острва, а друге полуострва.

На тај начин реконструисана стара језера Г. Цвијић је назвао класичним именима: Пелагонијско (Битољско-прилепска котлина). Оно је комуницирало високом умртвљеном Плетвар-