Srpski književni glasnik

СВРШЕТАК ЈЕДНОГ НАУЧНОГ ДЈЕЛА. 199

ском долином с Аксијским (Вардарским) Језаром, а КизлиДервентском језероузаном са Еордејским Језером, чији су остатци данашња Језера: Островско, Петрско, Врапничко и Зазерци. Ово је комуницирало и с Аксијским (мухаремска језероузина) и с Елимејским (Сервијска Котлина) кроз Караџаларску језероузину. Елимејском Језеру припадао је простран залив, који данас у цјелини заузима слив Бистрице с Костурским Језером. На југу су била Тесалијско и Триполиско, која су заједно с аксијским обухватала и дијелове данашњег Солунског Залива. У доцнија времена од Аксијског издвајају се на истоку Мигдонијско (област Ајвасилског и Бешинког и Стримонско. (област данашњег Дојранског, Буткова и Тахинског Језера). У исто доба постојала је и Дасаретска језерска Група (Охридско, Преспанско, Мало и Маличко). У тој групи Охридско Језеро је било и у то вријеме од осталих изоловано. Њихов одношај према Егејском Језеру није најјаснији. Г. Цвијић тврди да дасаретска језерска група није имала везе ни за вријеме ових највиших тераса са егејским Језером, и да суи тада припадала сливу Јадранског Мора (с. 699), премда и у њима има тераса које одговарају највишим елејским терасама. Јужномакедонске котлине су младе тектонске потолине (грабени), настале у неогену дуж изукрштаних расједа. Преграбенска и прелимнијска пластика не може се потпуно конструисати. Њени су остатци површи изнад изохипсе од 800 м., затим иреграбенске долине, које су констатоване често на знатним висинама између појединих котлина. Има доста знакова да је између времена образовања котлина и њихове лимнијске фазе владала субаерска фаза, у којој су можда настали многи облици језерског дна и језерских котлина. Интересантна је судбина преграбенских долина. Има их

миоцене старости и млађих, неке су преживјеле само флуви-

атилну фазу, па су стварањем грабена искидане и умртвљене, неке су поново ожизљеле тиме што су у њих ушла језера, постале су језероузине и језерске отоке, из којих су се доцније развиле рјечне долине клисурастог облика. У прву групу спадају остатци старих долина: Ђават између битољске и преспанске котлине, Превтис између преспанске и корчалске, буковска између преспанске и охридске, Присат између битољске и воденске и Плетвар између битољске и рајачкотиквешке. У језероузине су претворене караџаларска између