Srpski književni glasnik

200 Српски Књижевни Гласник.

еордејске и елимејске котлине, кизли-дервентска између пелагонијске и еордејске, и мухаремска између еордејске и аксијске котлине, затим Качаничка и Грделичка клисура на С. Прве три кад се доведу у везу имају континуалан пад али се не може утврдити да ли су сачињавале једну ријеку. Многе од ових последњих језероузина претворене су, пошто су исушена језера, у клисуре и пробојнице, чија појава на први поглед изгледа бесмислена, и која преставља једно од најтежих научних питања нарочито у старијој географској школи. Таку компликовану, прелимнијску, језерску и рјечну истори. рију имају многе пробојнице Балканског Полуострва, затим Ђердап и долине Рајне.

· Терасе од 700—800 и 650—670 м. су плиоцене старости. За њиховог времена сва су ова језера, изузевши Дасаретска и Јањинско, сачињавала једну језерску цјелину разбијену у више мањих басена међусобно везаних језероузинама. Послије образовања тих тераса, то јест послије сплашњавања језерског нивоа испод њих, почињу се поједина језера издвајети у самосталне басене. Најприје се издвојило Пелагонијско Језеро, и то послије терасе од 770 м, затим Еордејско за вријеме терасе од 620—670, Елимејско за 670—520, а посљедња су постала самостални басени Аксијско за време терасе од 150 м. и Тесалијско за вријеме терасе од 90 м. Од тих времена свако језеро почиње засебан живот, број самосталних тераса је често исти али су њихове висине у појединим језерима различне. У свима језерима врше се колобања језерског огледала, у облику ритмичког спуштања и осцилирања (спуштања и дизања).

Општа научна важност ових резултата је ова: За врло многе површи које су сматране пинепленима доказано је да су језерског поријекла. Превелик број пинеплена на земљиној површини који је чинио један тежек баласт у американској теорији о географском циклусу и пинепленима сада ће знатно бити редуциран, и консеквенце извођене из ових теорија мо: раће се мијењати. Од највеће је важности доказана веза између Егејског и Панонског Језера. Везе између Панонског и Егејског с другим језерима, за којима треба са овим методима трагати, условљаваће и сличне црте у пластици пространијих области земљине површине.

Из ових разлога ови резултати дају кључ за објашњење