Srpski književni glasnik

СВРШЕТАК ЈЕДНОГ НАУЧНОГ ДЈЕЛА. 201

језерске. пластике у областима Панонског и Егејског Језера, затим у областима оних старих језера с којима су евентуално ова комуницирана, нарочито у неким дијеловима Средње и Источне Европе па можда и Западне Азије, док методе опробане и употребљене у овом раду имају још ширу, скоро општу научну вриједност.

Пада у очи да су терасе сразмјерно мало поремећене; то треба истаћи нарочито зато што су нам позната многа млада издизања на Балканском Полуострву. Изгледа да томе одговара у већем дијелу ове области повлачење и спуштање језерског нивоа. У томе погледу изненађују прилике у Тесалији, кад се доведу у везу с плеистоценим издизањем и свођењем Олимпа (види с. 459 и 459—460 овог дела). Задатак је будућег испитивања да се доведу у везу слична испитивања у Шумадији, Ђердапу, у области старе субалканске ријеке, Босфора и Дарданела, и да се испитају и друге области Панонског и Егејског Језера.

Као и у досадашњим књигама овог дјела у свакој су области испитиване и антропогеографске прилике. Осјећа се да се Г. Цвијић није са истом интензивношћу бавио овим питањима као физичко-географским. У антропогеографским стварима он је био више проматрач него научни испитивач. Али ова проматрања ипак нијесу од мале научне важности. Ту има често случајног запажања, духовитог предосјећања и наслућивања проблема, а све те ствари престављене су живо, прегледно, с јаким бојама и стилом, при чему поједини одељци Г. Цвијићеве књиге имају велику литерарну вриједност. Таки су описи саобраћаја, каравана, ханова на путовима Западне Македоније, необично рељефни, прецизни и пуни нијанса. Између свих других има највећу научну будућност и са највише видовитости писан је чланак „Утицај географских прилика“ (с. 989—996) гдје је с доста успјеха и добрих опажања покушано да се детаљише веза између природних особина земље и климе са особинама народне душе. Са ретком вештином Г. Цвијић умије да осјети и опише карактерне особине појединих области и разних дијелова становништва, да их доведе у везу са пластиком, економским и социјалним животом, и утицајима друкчијих културнијих средина. Особито је инструктиван, за нас необично важан и интересантан одјељак о антрополеогрифским и етнографским приликама у Старој Србији. Својим

/