Srpski književni glasnik

202 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

личним испитивањима, преко учитеља и помоћу митрополијских спискова, успио је да утврди приближан број српског православног становништва и Срба мусломана у Старој Србији на сјеверу од Качаничке Клисуре. Ти бројеви значе за нас једну пријатну новину. Те бројеве не можемо овдје износити, али би требало да се и наша шира јавност с њима упозна.

И у описима разних природних појава има често партија писаних с полетом, великом вјештином и живим стилом. И те партије могу читати с интересом и лајици. У такве ствари спада опис дневних боја и Појава на Охридском Језеру из кога вадимо неке пасусе:

„После дана са кишом и буром настало је било лепо време. Сунце пече, ваздух је над језером провидан, а на обалама трепери јара или чај, који обавија и највише врхове око језера: Јабланицу, Крстац и Галичицу. Око чамца је шопла плава језерска вода, у коју вид далеко продире, а где он изда, настају оне 2лавенкасшоцрнкасше дубине, од којих се страха нема, јер је језеро тихо и глатке површине; у њима има, кажу рибари, тако много рибе као дробнога песка. Од језера се развија према планинама благ ветрић, који управо не дува, већ пирка, ћарлија и зове се вешерник, најпријатнији ветар Охридског Језера; то управо није ветар, јер нема правца, већ нас са свих страна облива свеж ваздух који има мирис воде; због њега је Охридско Језеро лети нарочито пријатно. Он не прави таласе, већ фине наборе на језерској површини, који изгледају као они на притиснутом плишу, и ти су наборићи тако обли као да је језерска површина

уљем покривена; негде се групе набора пресецају и имају план мреже.

Тада лепоту језерску увећавају и лепе језерске птице: особито бели лабеди, који високо над језером лете, јата од крецмана, који ниско лете и сваки час падају по језеру и црни норови који се по језеру гњурају. Оно тада и људима оживи, особито ако је пазарни дан у Охриду, Струзи и Подградцу; као посути по језеру искрсну многобројни чамци, који у даљини као црне пеге изгледају, ближе као мрке неправилне масе, док се једва не разазнају као чамци пуни људи, жена и земљорадничких производа из околних села...“

„Боја воде је у прибрежним плићим партијама до сублакустриског одсека отворено-зелена; то је нефршшско зеленило, особито пријатно кад је дно покривено било вланкастим било губастим и дебелим алгама...