Srpski književni glasnik

СВРШЕТАК ЈЕДНОГ НАУЧНОГ ДЈЕЛА. 203

Ведрих и лепих дана вода Охридског Језера има топло плаветнило, које је пријатније од небеског плаветнила; то је отворено, прозрачно и провидно плаветнило, али ипак загаситије од небесног; пријатније је и од обичног морског плаветнила, које је још затвореније. Овај нормалан распоред боја у Охридском Језеру често се мења. Кад сунце кроз облаке просијава боја воде постаје затвореноплава с мало зеленила; кад сунце зађе за густе облаке, у њу се меша све више црнога; кад наиђу перјасти и праменасти облаци, који по језеру остављају сенке као лиснате гране, боја воде постаје зеленкасто-плава, дакле више зеленкаста“ (с. 703—704). Поред споменутих одјељака у овој књизи су и прома-

трања у Епиру и јужној Арбанији (с. 965—982), испитивања у Поречу, Кичеву и Копачу (с. 1036—1051), Шар-планина и околица (1074—1108), Косово (с. 1111—1131), Метохија и призренска област (1138—1145), Рогозна и Новопазарска област (с. 1146—1158). У дјелу има више јасних и лијепо израђених фотографија, од којих нарочиту пажњу заслужују снимци историјских споменика из најкултурнијих области средњевјековне Српске Краљевине и Царевине. Одјељцима о становништву и његовим етнографским и социјалним приликама у Старој Србији, затим и многим другим питањима из нашег савременог националног живота, дјело добија актуалан значај, и стога њега треба да чита сваки кога интересује судбина ових области.

Ј. ДЕДИЈЕР.

МОЈА ПОСЕТА КОД ТОЛСТОЈА. (8)

Причица о дунђериновој сиротињи и о грабљивости такозваних „виших“ класа друштвених подсети ме на Толстојево уметничко делање последњих тридесет година са његовим антиестетичким, човекољубивим правцем.

Било, што сам хтео да му се представим као његов присталица и поклоник, било што сам држао, да је сваком реформатору живота човечанства пријатно и потребно да чује и одобравање свога јавног делања, — ја рекох Толстоју како и ја спадам у број оних који одобравају, што је он оставио пи--