Srpski književni glasnik

Мој ПРВИ ДОЛАЗАК У РУСИЈУ ГОДИНЕ 1872, 35

редно, тако сјајно и упарађено, као да не може овако и сутра остати, као да ће до мало свега тога нестати, као на позоришту кад се измијене кулисе. Представите си само силни саобраћај, гдје по троје-четворо саоница леже упоредо једним правцем горе, другим доље: господски, сјајно одјевени, крупни кочијаш са својим громовитим узвицима „берегис“ (чувај се) тјера орловске вранце, претјеле, и разгони на страну скромног Вањку (извошчика што вози под кирију) и његова плашљива коњића, који још није ни привикао толикој галами, а по среди те широке улице шкрипе велики трамваји. С лијеве стране по широкоме плочнику миче се у полаганој шетњи горе доље небројена свјетина, завијена то у богате шубе од скупоцјеног крзна, то у лагане башлике; између њих гурка се напријед руски мужик у својем даровцу свијетле боје, обучен од главе до пете у производ домаће индустрије свога села, своје волости. Ове живе масе крећу се међу непомичним контурама гломазних кућа без архитектурних претензија, тек у врло живахним бојама (има их црвенкастих, жутих, зелених, модрих, свакојако ишараних), а до испод крова прекривене су огромним, врло питореским натписима. Монотонију архитектуре на кућама угодно прекида велика множина цркви, у врло различитим стиловима. На самоме Невском нађоше се у највећој близини богомоље свију конфесија, прекрасно свједочанство умне толеранције Петра Великога. На мостовима, угловима, раскрсницама издижу се малене али врло нежно грађене и богато украшене часовње (капелице), пред којима се свијет уставља и клања. Не чини тога тек руски мужик и руска баба; и високи чиновник и војени часник скида дурашку (званичну капу), те се усрдно крсти.

Нисам наумио описивати Петроград, ја се у тај посао и не разумијем. Хтио бих тек да вам протумачим одакле онај први, јаки утисак, који се ни до данас није изгладио из моје памети. Само још један пут доживио сам нешто слично када једне љетне вечери из хотела „Луна“ ступисмо на трг Св. Марка у Млецима. У Петрограду све било крупно, огромно; у Млецима њежно, филиграм.

Ми се настанисмо на истој линији Васиљевског острова, у истој је кући сједио мој незаборављени потоњи пријатељ и колега по университету и академији — Александар Веселовски. Одатле наше рано пријатељство. Случај хтеде те сам