Srpski književni glasnik
100 Српски Књижевни ГлАСНИК.
— Г-ђице Ђема... поче он после тренутног колебања.
— Шта»
Она се није окренула, продужавала је да одабира вишње, | пажљиво их крајем од прстију узимала за петељке, брижно склањала листиће... Али колико је нежности било у звуку те једне речи „шта“ ! |
·_ — Је ли вам ваша мати говорила штогод.. односно...
— Односно > |
-— Односно мене 2
Ђема баци одједном натраг у котарицу вишње које је узела. |
— Зар је мама разговарала са вама» — упита сад она.
— Да.
— Па шта вам је казала
— Казала ми је да сте се ви... да сте се ви изненада решили да промените своје пређашње намере. _ | |
Ђемина глава се опет наже и сва се изгуби под ше- | широм; видео се само врат, гибак и нежан као стабљика крупног цвета.
— Какве намере
— Ваше намере... односно... вашег будућег живота.
|
— То јест... Ви то говорите о Г. Клуберу | — Да. — Мама вам је казала да ја не желим да будем жена Г. Клубера > | | = |
Ђема на клупи учини лак покрет. Котарица се накрену и паде... неколико вишања се откотрља на стазу. Прође један минут... два.. |
· — Зашто вам је она то рекла — чуо се њен глас. Сањин је још увек видео само Ђемин врат. Груди јој се сад надимаху и спуштаху брже но пре. |
+
а = ~ ваја и
— Зашто» Ваша је мати помислила — пошто смо се ми за кратко време, тако рећи, спријатељили и ви сте дали израза извесном поверењу према мени — да сам ја у стању
дати користан савет и да ћета ме ви послушати. Ђемине се руке тихо спустише на колена... Она поче нервозно да скупља боре на хаљини. ба
— Па какав ћете ми савет дати, топчешг ОитипР запита она после кратког времена.