Srpski književni glasnik
ПН РРА
"МТ ТУ
~
" .
Ле и"
МПЦ РАЈА
ач Ре м у н п 5 А х , Х “
ДР а А Ио
ХРВАТСКА ПИСМА. 125
=
је на једној и на другој страни потреба утјехе и наде, по_ треба јачања свијести, и свака је страна у таковим часовима
ексцесивно наглашавала моменте за које је држала да би могли да дјелују на скучене духове: хрватска је страна дизала из прашине и лијепила на барјак пергамене, а српска страна силазила у сељачки свијет и напајала се народном традицијом и пјесмом. Архиве су, наравно, цртале широке државоправне границе које су поједини завојевачи у старини начем заокруживали, а народне традиције и народни дух
_ ширио је границе другога дијела у још већем опсегу. Сукоби
су морали да се јаве. Осим тога не смијемо да заборавимо да је то било доба романтике. Романтичари су волили борбу и узбуђивање због борбене гесте, они су волили упрошћавање и фантастично увеличавање свију идеја, а страсно потенцирање свију осјећаја, они су фантазији давали већу ре: алну вриједност него стварним фактима. Романтични патриоте на обим су странама били иритирани народним дуализмом и они су умјесто ријешавања проблема негирали факта. Они су у часовима народне тјескоте, у којима није било могуће помишљати на уједињење читавога народа двају имена и двају традиција, хтјели да свој дио народа ојуначе, утјеше мегаломанским романтичким фантазијама на рачун другога дијела.
· Коликогод је ово донијело зла донијело је и добра: допри-
нијело је освијештењу и развијању народне резистентности. Посвема је разумљиво да су српски шовени све оно што је на хрватскај страни било писано на живом штокавском народном језику сматрали српском својином, коју Хрвати краду, и да су Хрвати у томе видјели крађу Срба. Јасно је да су Хрвати у српском романтичком ексклузивизму видјели слабљење Словена у монархији, дакле несловенску политику, а да су Срби у хрватским опортунизмима од невоље, којих је било веома много, видјели „аустријанштину“. Ова сплетена и не: могућа ситуација стварала је у часовима невоље морбозна
_ психичка расположења и морбозна узбуђивања, која је роман_ тика потенцирала до страсних ексцеса.
Свега је тога нестајало у временима добрих конјунктура, и нестајало је тако нагло и тако потпуно да је то најбољи знак да су оне грознице биле послиједица умјетно спреченог редовитога функционирања народнога организма и циркулације његове крви. Овакве грознице и пертурбације јав-