Srpski književni glasnik

ничено на прва начела којима и ми треба да се руководимо 5 при реорганизацији наше дипломатије. ;

Наша дипломатија има готово све врсте служаба које су потребне. Истина, све нису какве треба да су, али тек постоје. Но њој недостаје, прво, једна служба чија се потреба данас јако осећа. Затим, друга једна потреба мање важна него ова прва, али ипак важна — запажена је и. по њој се почело радити; али, по мом мишљењу, њен значај није правилно схваћен. О тим двема стварима рећи ћу овде неколико речи.

1. Данас је трговинско-економска политика једна од најважнијих грана међународне политике, и оруђе којим се мирним путем ссвајају простране земље и области. Она је често крајњи циљ политике; познато је да је, покаткад, повод за ратове. Какву је важну улогу играо фамозни немачки Ртапе nach О5еп, коме је она права подлога била! Разуме се, 'наша држава неће имати империалистичких планова, алигзар, при данашњим саобраћајним средствима, размена богатства између земаља неће бити све живља 2 И зар и неосвајачки трговински и скономски интереси и потребе неће остати једна од најважнијих додирних тачака између земаља“

Раније Србија није могла имати праве трговинске политике. Њен географски положај био је у трговинско-економском погледу врло тежак. Она је, као аграрна земља, са врло мало развијеном индустријом, окружена земљама истога типа, без излага на море и одсечена од Запада Аустро-Угарском, морала 22 дуго време своју трговинску политику везати го"тово искључиво за Аустро-Угарску. Ова се том економском зависношћу користила и у чисто политичким питањима, и кад јој је требало да учини пресију на Србију у каквом политичком питању, она је затварала границу. Дуго је време Србија остала у својој успаваности, држећи да нема начина да се економски еманципује од Аустро-Угарске. Али је Аустро"Угарска, својом неправедном и невештом политиком, постигла резултате противне онима које је желела. Она нам је отво- рила очи, и ми смо, пре петнаест година, кад је настало неуговорно стање између нас и ње, разбили легенду којом се гроф Голуховски дао завести: да ни три месеца нећемо моћи издржати без трговинског уговора. Почели смо — истина, с муком, али и са успехом — да упућујемо своју трговину у h другим правцима. То би се извесно добро развијало, али Cy ускоро настали ратови, и ствар је застала. l